Марко Николић (Краљево, 20. октобар 1946 — Београд, 2. јануар 2019) био је српски филмски и позоришни глумац. Телевизијску славу је стекао главном улогом у ТВ серији Бољи живот, као и улогом Карађорђа, у неколико ТВ драма и у серији Вук Караџић. Добитник је више сталешких награда за своја глумачка остварења, а издвајају се Награда „Павле Вуисић” и Награда Цар Константин.
Марко Николић је рођен у Краљеву 20. октобра 1946. године. Његови родитељи су живели и радили у Теслићу, али су убрзо принуђени да напусте град након доласка усташа и населе се у Краљево, у тада окупираној Србији. Николић је одрастао у Краљеву, а још одмалена посећивао је Краљевачко позориште. Његова мајка Лепосава такође је била глумица, отац шумарски инжењер, а имао је и старијег брата.
Као дечак тренирао је кошарку у краљевачкој Слоги и у својој седамнаестој години доспео до сениорског тима. Упркос посвећености спорту, Николић је убрзо заволео позориште и решио да се бави глумом. Након завршетка основне школе „Светозар Марковић“ и средње школе одслужио је војни рок, а након тога је одлучио да упише глуму. Пао је на пријемном испиту на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду и на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, а студент глуме постао је из трећег покушаја у Београду.
На академији студирао је заједно са Микијем Манојловићем, Предрагом Ејдусом, Драганом Максимовићем, и Гораном Султановићем. Дипломирао је 1972. године, а од 1970. године био је члан Народног позоришта у Београду.
У оквиру 48. Филмских сусрета у Нишу у августу 2013. године представљени су документарни филм Марко Николић, Змај и Дунав и монографија о уметнику.
Имао је три брака иза себе и троје деце, укључујући и ћерку Мину, која је такође глумица.
Преминуо је 2. јануара 2019. године након дуге и тешке болести на КБЦ „Звездара” у Београду. [8] Комеморација поводом смрти одржана је у Народном позоришту 5. јануара, а сахрањен је истог дана у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.